Bilje zdravlje

Pedeset kilometara južno od Beograda, Avalskim putem do sela Djurinci,a zatim kroz Sopot, dolazi se do predivnih kosmajskih predela, podno planine Kosmaj (624 m). U njima se mogu odmoriti duša i telo i uživati u blagodetima koje je priroda podarila, podneblje za mlade i stare, zdrave i bolesne. Mladi i zdravi da ostanu što duže mladi i zdravi,a stari i bolesni da osveže telo i dušu i da se povrate i mladje godine.

U tim predelima smešten je ŠKAP sa namerom da korisnicima svojih proizvoda omogući zdrav i dugotrajan život. U neposrednoj blizini smešten je kompleks Manastira Tresije.

Ideja da se dodje do prirodne nezagadjene hrane za ljudske potrebe, kod ŠKAP-a, javila se devedesitih godina prošlog veka. Obilazeći kosmajske terene sa čistim hemijski netretiranim zemljištem, crnogorično/belogoričnom šumom, zapaženo je mnoštvo predivnih cvetova samoniklog bilja, od kojih je priličan broj ŠKAP prepoznavao. Uz pomoć literature došlo se do identifikacije stotinak biljaka koje se u narodnoj medicini smatraju korisnim/lekovitim za ljudski organizam. Počelo se sa prikupljanjem, sušenjem, skladištenjm i preradom biljaka za lične potrebe i potrebe okruženja sa kojima se ŠKAP družio duži niz godina. Naravno, pozitivni rezultati nisu izostajali. Zato, ŠKAP izražava zahvalnost svima njima koji su mu verovali da im može pomoći u raznim zdravstvenim tegobama i poboljšati opšte zdravstveno stanje svoga organizma. Korisnici su prenosili saznanja svome okruženju, bilo ih je iz mnogih krajeva bivše Jugoslavije.

Za svakog korisnika vodjena je evidencija o tegobama koje su osećali,šta je korišćeno od biljaka i beležene su povratne informacije o efektima korišćenja datih biljka. Došlo se do baze podataka od nekoliko stotina korisnika kojima je ŠKAP pomogao u otklaljanju mnogih zdravstvenih problema. Za sve one koji pružaju ovakvu pomoć, a nisu zdravstveni radnici,zvanična medicina naziva ih nadrilekarima. ŠKAP-u je potpuno mirna i čista savest,jer je ljudima pomogao u otklanjanju zdravstvenih problema, a materijalnu kompenzaciju nije tražio.

O lekovitim biljkama i njihovoj upotrebi za ljudski organizam, kao i efektima delovanja na razne poremećaje u ljudskom organizmu, ima dosta pisane literature koja je dostupna zainteresovanima. Saznanje ŠKAP-a ukazuje da je primena namoniklih lekovitih biljaka, zbog sadržaja korisnih sastojaka kojima je današnja ljudska ishrana deficitarna,nije samo korisna,već i neophodna za očuvanje zdravog organizma. Ne treba ni preterivati u njihovoj terapeutskoj moći,niti zloupotrebljavati u ljudskoj nevolji koja ga snadje, ŠKAP-ova je deviza treba pokušati pomoći.

Paralelno sa primenom biljaka u otklanjanju zdravstvenih poteškoća (FITOTERAPIJA), stvorila se ideja da se pokuša učiniti korisnim sakupljanjem hrastovog žira, kojim je kosmajsko podneblje obilato nagradjeno. Da se taj dar prirode učini korisnim za ljudski organizam.

Prethodna saznanja bila su da je to hrana za svinje,da su svinje u jesen meštani puštali u šumu da se užire (dobiju masnoću). Uz pomoć literature, a kasnije i interneta, ŠKAP je prikupio informacije da je žir vrlo korisna sirovina i pogodna za ljudsku upotrebu. Počelo se sa prikupljanjem žira. Problem je nastao u iznalaženju tehnološkog postupka da bi se žir doveo u praškasto stanje, jer je u takvom stanju najpodesniji za ljudsku upotrebu ili za dalju preradu. Informacije iz literature i uz pomoć interneta bile su veoma skromne. Stekao se utisak da se autori tih informacija nikada nisu ozbiljno bavili postupkom prerade hrastovog žira za ljudsku upotrebu. Drugi problem nastao je u skladištenju sirovog žira, a da ostane, kasnije, upotrebljiv za dalju preradu. Hrast radja jednom godišnje i to ne svake godine, a problem skladištenja nije rešen.

Medju ostale insekte, hrast u proleće posle cvetanja, napada jedna vrsta insekta, koja polaže jajašce i dalje se razvija sa plodom. U jesen pri opadanju ploda ostaje u ljusci. Kasnije se u ljusci razvija u larvu i u obliku crvića ošteti plod, delimično ga pojede. U obliku crvića probije koru žira,začauri se u zemlji u obliku lutke i tako preživi do proleća. U proleće se iz lutke izleže insekt u obliku leptira ili ose i ciklus se obnavlja iz godine u godinu.

Posle nekoliko godina bavljenja tehnološkom postupkom za preradu žira u obliku mlevene kafe,1999 godine prijavljen je patent u Zavodu za intelektualnu svojinu. Posle sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, priznat je 2005.godine, izdato Rešenje i upisano u Registar patenata za intelektualnu svojinu pod brojem 49449.

U toku postupka ispitivanja prijave patenta ispitivani su hemijski parametri i vršena analiza makro i mikro elemenata koje pržen hrastov žir sadrži sa različitim stepenima termičke obrade da bi se definisao najpovoljniji za ljudsku upotrebu. Uporedo, korisnici su koristili ŠKAP KAFU kao hranu i davali povratne informacije o efektima delovanja na ljudski organizam. Došlo se do solidne baze informacija i potrebe da se ovaj proizvod, dar prirode, učini postupnim i za širu javnost.

Pretežna delatnost ŠKAP-a je  prerada čaja i kafe sa sedištem u Hajdučici - Kosmaj, KO Rogača, Beogradska 24. ŠKAP se takodje bavi biljem i biljnim proizvodima, preradom hrastovog žira i proizvodima sa hrastovim žirom.