Ukus i miris Kosmaja

Intervju sa prof. Pavlom Šojićem, proizvođačem kafe od žira, koji je na sajmu Etno hrane novembra 2016 vodila Vera Ponti.

Vratio kuhinju starih Slovena u naš dom, nadu anemičnim osobama i snagu trudnicama i dojiljama!

Nedavno je održan Sajam etno hrane i pića u Beogradu. Na štandu Privredne komore Beograda, svoje proizvode od hrastovog žira, sa Kosmaja, izložio je prof. Pavle Šojić.

G. Šojić je magistar tehničkih nauka, profesor mašinstva u penziji i pronalazač. On je takođe i veliki poznavalac lekovitog bilja i zaljubljenik u prirodu. Živi na Kosmaju, a u Beograd dolazi samo zbog poslovnih obaveza.

Pogrešna ishrana – posledica brzog života

Zašto se žir više ne koristi u ljudskoj ishrani? Ukratko, to je posledica industrijalizacije hrane i brzog života. Zbog toga, nemate vremena da sa mirom doručkujete kod kuće. Nego samo kupite kiflu i popijete kafu.  Međutim, kafa Vam zatvori apetit, pa zato niste gladni, a organizam pati zbog toga.

Nepravilno je jesti jednom dnevno, kad se vratite sa posla. Zato, higijena ishrane nalaže da doručkujete između 7 i 8  sati ujutru. Prema tome, ručak treba da bude od 13 do 14h a večera oko 17 sati.

„Najveću riznicu minerala imate u žiru, pa u kiflice, sarmu i u pasulj ubacujem žir. Na spavanje odlazim u 22 sata i to polupraznog stomaka.

Treba da osluškujete signale svoga tela, jer ono je najbolji lekar.  Razmislite, dakle, o satnici svoje ishrane, poručuje prof. Šojić.

On je do sada podelio više od 1000 preporuka o pravilnoj ishrani.“

Žir podiže imunitet

Radio je kao profesor mašinske grupe predmeta u Mladenovcu i Beogradu. Zatim, kao direktor Više pedagoške škole i Mašinskog obrazovnog centra “Prvi maj”. Još  tada, proučavao je samoniklo lekovito bilje i njegov uticaj na ljudski organizam.

Danas je svoju pažnju usmerio na plodove hrasta lužnjaka i cera. On prikuplja i otkupljuje žir na Kosmaju, nedaleko od manastira Tresije.

Takođe, prof. Šojić prži, peče i melje žir. U početku je to činio samo za svoje prijatelje i svoje potrebe. Danas međutim, pomaže svima onima koji imaju pojačanu potrebu za gvožđem i mineralima iz prirode.

Kada ga na gradskom asfaltu ugledate sa zelenom kapom, neodoljivo Vas podseća na Petra Pana. Prof. Šojić je isto kao taj dečak koji ne stari. Imate utisak da je pred vama profesor koji nikada nije ni prestao da podučava druge.

Samo ovog puta ne o mašinama, nego o funkcionisanju ljudskog organizma. Umesto toga, on sada podučava o samoniklom bilju, životu u prirodi, kuhinji naših predaka, Starih Slovena…

„Pronalazak “Tehnološki postupak za preradu hrastovog žira u obliku mlevene kafe” patentirao sam 2005 godine u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Zahvaljujući pomoći prijatelja uspeo sam da pokrenem proizvodnju, priča nam profesor Šojić.“

Za to vreme  nam pokazuje prezentaciju “Hrastov žir u ljudskoj ishrani”.

Žir je riznica minerala

Hrastov žir je potpuno prirodan proizvod, koji raste bez upotrebe hemijskih preparata, koji se ne koriste ni u toku njegovog razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku ishranu.

Žir je izuzetno bogat hranljivim sastojcima i sadrži:

• • ugljene hidrate,

• • masti,

• • proteine,

• • antioksidante

• • i sve minerale neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma (kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, mangan, focfor, cink i bakar).

Poznat je kao hlebno drvo, jer je korišćen kao hrana naročito u vreme Drugog srpskog ustanka u periodu između 1813 do 1815 godine.

Žir kao funkcionalna hrana

Hrastov žir ima ulogu funkcionalne hrane koja dužom upotrebom poboljšava opšte stanje ljudskog organizma.

Pokazao se delotvoran kod anemije, rahitičnosti, bolova u zglobovima, trudnoće, dojenja i menstrualnih odliva.

Žir takođe ima i sledeća blagotvorna svojstva u:

• • regulisanju probave, gasova, gastritisa i nadutosti u probavnom sistemu.

• • ubrzavanju metabolizma sagorevanjem masti, redukciji telesne mase,

• • otklanjanju unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida i stabilizaciji krvnog pritiska.

• • regulisanju rada štitaste žlezde.

• • Važno je naglasiti da žir ima bazni karakter i da odstranjuje kiselost u organizmu.

Hrast – Sveto drvo

U staroslovenskoj veri, Hrast je važio za drvo posvećeno Perunu – bogu gromovniku, a narodna medicina mu pripisuje izuzetnu lekovitost.

Nekada su se ispod osveštanog Hrasta sa zapisom venčavali mladenci, krštavala deca i obavljali drugi crkveni obredi. Ljudi sa zdravstvenim tegobama, su noću ostavljali odeću na zapisu, verujući da će im to doneti izlečenje.

Zbog oreola svetosti niko se nije usuđivao da ga iseče, jer bi to bilo isto kao da srušite crkvu. Veruje se da će onoga koji se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti, zadesiti velika nesreća.

„Danas, bez tegoba i nadutosti, u devetoj deceniji života, mogu da jedem grašak i pasulj, jer svakodnevno upotrebljavam proizvode od žira. Smanjio sam štetni holesterol i pomogao mnogim dijabetičarima“, priča Šojić.

Sa percepcijom mašinca, nastojao je da dokuči funkcionisanje ljudskog organizma, da otvori tu nepoznatu “crnu kutiju”.  U konsultaciji sa profesorom Medicinskog fakulteta dr. Tomislavom Jovanovićem, prim dr. Milovankom Jančev i dr. Đurđicom Đurić, napisao je knjigu “Upoznaj sebe”, gde je obradio anatomiju i fiziologiju digestivnog sistema, higijenu ishrane, poremećaje koji mogu nastati pri nepravilnoj ishrani i načine otklanjanja tih poremećaja.

Danas u devetoj deceniji života nastavlja svoju humanitarnu misiju i pomaže svima onima koji žele da uče o zdravom životu.

Autor: Vera Ponti

Pročitajte skenirani članak iz čacopisa Bilje zdravlje: