Pedeset kilometara južno od Beograda, Avalskim putem ide se do sela Djurinci. Zatim dalje, kroz Sopot, dolazi se do predivnih predela, podno planine Kosmaj (624 m).

U njima se mogu odmoriti duša i telo i uživati u blagodetima koje je priroda podarila. To je pravo podneblje za mlade i stare, za zdrave i bolesne.

„Mladi i zdravi da ostanu što duže takvi. A stari i bolesni da osveže svoje telo i dušu i da se podmlade!

U tim predelima smeštena je proizvodnja sa namerom da korisnicima naših proizvoda omogući zdrav i dugotrajan život. U neposrednoj blizini nalazi se kompleks Manastira Tresije.

„Ideja da se dodje do prirodne nezagadjene hrane za ljudske potrebe, kod mene se javila devedesitih godina prošlog veka.“

Primena hrastovog žira u ljudskoj ishrani

Mnogi korisnici naših proizvoda, su iskusili da hrastov žir može da pomogne u raznim zdravstvenim tegobama i poboljša opšte zdravstveno stanje njihovog organizma.

Korisnici su prenosili saznanja svome okruženju, bilo ih je iz mnogih krajeva bivše Jugoslavije. Za svakog korisnika vodjena je evidencija o tegobama koje su osećali, šta je korišćeno od biljaka. Beležene su i njihove povratne informacije o efektima korišćenja datih biljka. Došlo se do baze podataka od nekoliko stotina korisnika kojima je hrastov žir pomogao u otklanjanju mnogih zdravstvenih problema.

Prethodna saznanja bila su, da je žir hrana za svinje. U jesen, meštani su puštali svinje u šumu da se užire (tj. da dobiju masnoću). Uz pomoć literature, a kasnije i interneta,  prikupio sam informacije da je žir vrlo korisna sirovina, pogodna za ljudsku upotrebu. Počelo se sa prikupljanjem žira.

Pronalaženje tehnološkog postupka prerade žira

Problem je nastao u iznalaženju tehnološkog postupka da bi se žir doveo u praškasto stanje. U takvom stanju žir je najpodesniji za ljudsku upotrebu ili za dalju preradu.

Informacije iz literature i uz pomoć interneta bile su veoma skromne. Stekao se utisak da se ti autori nikada nisu ozbiljno bavili postupkom prerade hrastovog žira za ljudsku upotrebu.

Drugi problem nastao je u skladištenju sirovog žira, a da ostane, kasnije, upotrebljiv za dalju preradu. Hrast radja jednom godišnje i to ne svake godine, a problem skladištenja nije rešen.

Hrast u proleće posle cvetanja, napada jedna vrsta insekta, koja polaže jajašce i dalje se razvija sa plodom. U jesen pri opadanju ploda ostaje u ljusci. Kasnije se u ljusci razvija u larvu i u obliku crvića ošteti plod, delimično ga pojede. U obliku crvića probije koru žira, začauri se u zemlji u obliku lutke i tako preživi do proleća. U proleće se iz lutke izleže insekt u obliku leptira ili ose i ciklus se obnavlja iz godine u godinu.

Registracija Patenta za kafu od žira

Nekoliko godina trajalo je bavljenje tehnološkom postupkom za preradu žira u obliku mlevene kafe. I konačno, 1999-te godine prijavljen je patent u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Posle sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, on je konačno priznat 2005.godine.  Tom prilikom je izdato Rešenje i upisano je u Registar patenata za intelektualnu svojinu pod brojem 49449.

U toku provere prijave patenta, ispitivani su hemijski parametri. Vršena je analiza makro i mikro elemenata koje pržen hrastov žir sadrži. To ispitivanje je rađeno na različitim stepenima termičke obrade žira da bi se definisao najpovoljniji za ljudsku upotrebu.

Uporedo, korisnici su koristili ŠKAP KAFU kao hranu i davali povratne informacije o efektima delovanja na ljudski organizam. Došlo se do solidne baze informacija i potrebe da se ovaj proizvod, dar prirode, učini postupnim i za širu javnost.

Pretežna delatnost ŠKAP-a je prerada čaja i kafe sa sedištem u Hajdučici – Kosmaj, KO Rogača, Beogradska 24.

ŠKAP se takodje bavi:

• preradom hrastovog žira i
• proizvodima sa hrastovim žirom.