Edukativna emisija za sve one koji žele da se bave svojim životom

 

Uz palačinke od žira družili smo se u nedelju, 23.02.2014. sa prirodnjakom Pavlom Šojićem na Kosmaju.  On je bio gost u emisiji Jovana Memedovića na RTS1  “Žir – od majke prirode”.

 

Ne propustite novu, „edukativnu emisiju za sve one koji žele da se bave svojim životom“ – poručuje Pavle Šojić. Poznato je da smo kao narod 1815. godine preživeli praveći hleb od žira. Danas, ne znamo o ovom plodu hrasta gotovo ništa i ne koristimo ga iako je Srbija puna hrastove šume. A žir je jako pun minerala i hranljivih materija koji nam u organizmu nedostaju.

Pavle Šojić je prirodnjak koji vreme provodi na Kosmaju proučavajući žir, njegova svojstva, i mogućnost prilagođavanja za ljudsku upotrebu. Do sada je napravio: kafu od žira, brašno, šejk, žirko med…

 

 Pogledajte tv emisiju: Žir – od majke prirode

Sagovornik i gost u poseti kod Pavla Šojića na Kosmaju, bio je Jovan Memedović. On je voditelj poznate emisije sa RTS-a, serijala Sasvim prirodno. Ovde donosimo kompletan tekst sadržaja emisije “Žir od majke prirode”

Hrastov žir – plod majke prirode!

Ovo je čovek od iskustva, dvadeset godina proučava samo jedan plod majke prirode – Hrastov žir! Do sada je proizveo kafu od žira, brašno od žira, šejk od žira. Takođe i sir od žira, žirko med, medicinski ugljen i tek je na pola puta!

Ovaj čovek je zdrav i pun energije iz dva razloga: jede puno žira! I kao drugo – meni nemir uvek traži da osvajam nešto novo!

I zato će ovo biti – edukativna emisija za ljude koji žele da se bave svojim životom!

Na tezgama supermarketa prestaje sva naša briga o hrani, tamo sve lepo izgleda uredno složeno i raznovrsno. Pristali smo na tu vrstu hrane jer nam je to ujedno i najlakši način snabdevanja.

Drugi izbor je organska hrana, ali organskih proizvođača je malo i njihova ponuda je nedovoljna.

Treći izbor su plodovi majke prirode koji se nude onako iz prirode, oni su nam, takoreći, tu pred nogama.. Srbija je puna divljih plodova koji ostaju daleko od gradova i supermarketa. O njima tek ništa ne znamo i zato neko mora da ih otkrije.

Hrast – drvo snage i simbol zaštite

Srbija je puna hrastovih šuma, ceo svet vidi u hrastu jednu vrstu božanstva..Hrast je drvo snage i simbol zaštite.

U Srbiji svako selo ima svoj hrast stoletnik. Sela mogu da nestanu, ali gorostasni hrastovi traju! Ako ih potopi voda i prekrije jezero, ostaće na dnu i preživeće i hiljadu godina..Hrast je večno drvo!

Plod hrasta je žir, sigurno ne manje poseban nego samo stablo. A mi o žiru ništa ne znamo. Poznat je samo podatak da smo kao narod preživeli 1815. godinu praveći hleb od žira.

 

Dobro došli da upoznate lepote Kosmaja!

To je sve što ja znam. I zato sam morao pronaći nekoga ko o žiru zna više. Zato odlazim na planinu Kosmaj. Kosmaj je planina visoka tek 628 m nadmorske visine, tu su blage padine i pašnjaci i preko 95 izvora! Guste šume hrasta i bukve.

Na Kosmaj dolazim da upoznam ovog čoveka..Dobar dan! Dobro došli da upoznate lepote Kosmaja! Pavle Šojić, naš domaćin, je profesor mašinstva u penziji. Najveći deo godine on provodi ovde, ovde mu je vikendica. I on je ovde sa obe noge na netaknutoj prirodi.

Pavle Šojić istražuje žir, na tome radi već dvadeset godina! On uporno proučava kako žir prilagoditi ljudskoj ishrani. I posle dvadeset godina rada on ipak priznaje: Nije mi ni danas do kraja sve jasno oko žira!

Ali mnogo toga on već zna i danas već polako počinje da širi proizvodnju. Najpoznatiji je njegov šejk od žira pa kafa i sve tako redom...Sada je sve tu na stolu, pred nama, da probamo, pa odakle početi? Domaćin zna, on nam nudi za početak da probamo njegovu rakiju. To je specijalna rakija od domaćih šljiva sa dodatkom nane. On je zove Kosmajska nanovača.

Ovo je lek, to nije rakija za uz nabadanje čačkalicom i meze..Povremeno se popije po jedna čašica za lek. Posle rakije nanovače, na redu je slatko i sok i jedno i drugo je od zove.

 

 Kosmajski šejk u šolji – dovoljno za početak dana!

Za doručak samo jedna šolja i to je dovoljno za početak dana. A u šolji je Kosmajski šejk. Svi sastojci su na stolu. Ovde se nalazi kafa od žira. Zatim se dodaje konopljuša ili resnik. I dodaje se organski, beli kukuruz. I to je baza za šejk.

Zatim se u šolju od 2 dl jogurta sipa dve supene kašike ove mešavine šejka, i jedna supena kašika meda. Mogu se dodati još i suvo grožđe, orasi, sve to se izmeša i to je doručak. Ukus žira dominira u šejku pa to liči malo na kafu. I u tom žiru su svi oni minerali koji trebaju organizmu. Tu nema šta nema!

Vi dobro znate da svaki obrok treba da ima i ugljene hidrate, proteine, minerale i vitamine, masti i vodu. On je izrazito bogat i elektrolitima. MI ljudi se u toku rada znojimo, nama ti minerali kroz kožu izlaze znojenjem. Znači, bez obzira na godišnje doba i fizičke aktivonsti, mi ostajemo deficitarni sa tim elektrolitima.

A popiti u bilo kom obliku i u organizam ubaciti žir, vi se tako snabdevate sa dragocenim mineralima i elektrolitima.

 

Naš organizam vapi za mineralima!

 

Doručkovali smo udarni proizvod domaćina i ova količina je, kako on kaže, dovoljna do ručka. On se tako hrani. I treba slediti ljude koji su na sebi sve proverili. Mnogo je važno da svaki čovek počne da svakodnevno jede ovako nešto. Ali da bi na to pristao, on bi morao prvo da ide na jedan kurs kod Pavla Šojića. Da bi saznao zašto i zbog čega tako treba.

A ovako naizgled, običan čovek bi sve ovo lako zaobišao i išao bi da za doručak jede sendvič. Domaćin na to poručuje: čovek mora prvo da sa sobom raščisti i odluči. Ako zna sve ovo, da će mu koristiti, onda treba toga i da se drži. Ali ako se osloni samo na ukus, može se vrlo brzo dogoditi da on to odbaci. Znači treba postepeno i svesno prilagođavati organizam na drugačiji ukus žira.

 

Kako se prilagoditi na drugačiji ukus žira?

Ja se uvek trudim da odvajam ukus od vrednosti hrane koju jedem. Ukus je individualna stvar. Na receptorima jezika vi možete osetiti ovaj ili onaj ukus. Ali ono što ne možete osetiti, je vrednost hrane koja ulazi u organizam. A kroz organizam efekat ovakve ishrane se vama vraća kao dobro zdravlje!

Dok nisam ovim počeo da se bavim, i ja sam imao na stomaku naslage sala. I stalno sam za doručak, ručak i večeru jeo meso, meso, meso itd. I jednostavno sam počeo telom da trunem.

Kada sam počeo da se bavim ovim izučavanjem žira, ja sam potpuno promenio filozofiju života i ishrane. Meni je, hleb retko kad potreban za obrok, od kada sam počeo da se hranim žirom. Rekli ste da kada za doručak pojedete šejk, imate osećaj između sitosti i gladi. I to vas drži do 14h, kada je ručak.

 

Druženje sa prirodom u hrastovoj šumi

Idemo sada malo da pogledamo šume hrasta da vidimo plodove koji se još uvek nalaze ispod hrasta…Na koju god stranu krenuli mi smo u hrastovoj šumi. Gore se vidi krošnja a dole pod nogama leži neiskorišćeno blago!

Dovoljno je da čovek zađe samo malo u hrastovu šumu i razgrne lišće i može tone sirovog žira da izvadi!

Čovek bi mogao samo da živi u prirodi i da se hrani sa prirodom. Sasvim mu je dovoljno sve što priroda daje!

Žir je poznata hrana divljim životinjama, i to je dobro. Ali tone i tone ostaju kao hrana samo insektima. A insekti šire biljne bolesti koje ozbiljno mogu da ugroze hrastovu šumu. Kada bi žir koristili ljudi, to bi se onda i sprečilo.

Za sada jedan jedini čovek koji ozbiljno koristi žir, je Pavle Šojić.

 

Put žira do ljudske ishrane

On veruje da će država i imućni pojedinci uložiti pare u obradu žira. I da će jednog dana to postati poznati srpski brend! Nismo mi još svesni koliko je veliko to nacionalno bogatstvo – taj žir!

Put žira do ljudske ishrane ipak, neće biti tako brz. Ali, zato se u međuvremenu pitamo, zašto je žir izostavljen kao stočna hrana? Nekad je žir bio osnovna hrana u ishrani svinja. Međutim, danas, ljudi neće da prihvate da se žir ubacuje u hranu za životinje, da se poboljša ukus. Jer oni traže bildovanu životinju, puno vode, količinski da ima masu, a kvalitet nije važan. Nije profitabilno. Proizvođači mesa žele samo što više, što više.

Na žalost mi smo u jednoj koliziji. U svetu je poznato da: što je narod zdraviji, država je bogatija. A farmaceutska industrija danas ima drugu logiku: što je narod bolesniji, mi smo bogatiji! E, kako to uskladiti i ujediniti? Treba da pobegnemo u prirodu!

Ja se samo danas družim sa prirodnjakom. Pavle Šojić, se međutim, druži sa prirodom već 40 godina! Izučavao je prvo lekovito bilje, pa pečurke, a poslednjih dvadeset godina samo žir.

 

Obilazak proizvodnje hrastovog žira

Pre nekoliko godina registrovao je poljoprivredno gazdinstvo za prikupljanje i gajenje šumskih plodova. Jedino što sam proizvodi je nana. Nanu je zasadio na maloj parceli i dalje, u drugom selu. Od nane pravi eterična ulja, što je dobro sredstvo protiv upale sinusa. Ali, odnos je sledeći: od 100 kg nane može da napravi tek 1.5l eteričnog ulja. Slično je i sa žirom: od 100 kg svežeg sirovog žira iz šume, može se dobiti 10 kg brašna.

Ovde, na svom imanju, Pavle ima mini proizvodnju žira. Sve je to sam osmislio a pomaže mu, kao desna ruka, njegov radnik, Dragan Marinković. Da bi prikupio što više sirovina, Pavle je objavio da će otkupiti žir. Njegove godišnje potrebe su 2 tone.

Kada bi neko hteo da stigne da se bavi time čime se vi bavite. Da sakuplja žir i da se potrudi da to nekako stigne do kupaca. Da li bi od toga moglo da se živi? Može, da, sigurno da može!

Ali ljudi kukaju, nema posla, kriza! Ma stari je problem što neće ljudi da rade! Sakupljači žira mogli su kod Šojića da zarade i po 2000 din dnevno. Što je solidna dnevnica i za koju se ne mora preterano umoriti.

 

Proces termičke obrade žira

Žir se prvo ubacuje u veliki sud. Ovo je i prva termička obrada. Ovde se prži ne više od 15-20 minuta.

• • Prva faza je termička obrada koja se radi da bi se uništili insekti koji se nalaze u njemu.

• • Zatim se žir priprema za lagerovanje i skladištenje.

• • Potom se proprženi žir ubacuje u sud ili mašinu za skidanje kore.

• • Kada se odbaci ljuska od žira, tek onda ide na dalju obradu. A to može biti i dodatno prženje na određenoj temperaturi u zavisnosti od toga šta se želi.

• • Na kraju, žir se samelje u brašno.

• • Mi takav žir stavljamo potom u džakove.

• • Ako je cilj kafa od žira, uslovno rečeno kafa, onda se žir prži na temperaturi od 180 – 200 stepeni.

• • Ako se želi samo brašno, onda se prženje žira vrši na temperaturi od samo 100 do 120 stepeni.

Kada se proba ovako sirov pržen, žir ima gorčinu. On ima ukus malo na kafu, kao između kestena i kafe. Šojić pravi brašno i od sirovog žira. Žir sa korom se ostavi da se osuši na vazduhu. Posle 6-7 meseci žir će izgubiti vlagu i lako ga je samleti i pretvoriti u brašno.

 

Blagotvorna svojstva i sastav žira

Definitivno i testovima potvrđeno, žir je dragoceni plod majke prirode. Samo radi poređenja, na primer, celer, to je takođe biljka sa blagotvornim svojstvima, bogata je mineralima i vitaminima. Ali, u poređenju sa žirom, to izgleda ovako:

• • Količina fosfora u 100 g u celeru iznosi 88 mg a u žira ga ima 144 mg.

• • Kalcijuma u celeru ima 68 mg a u žiru 83 mg.

• • Magnezijuma u celeru ima 9.3 mg a u žiru 56 mg.

• • Jedan drugi plod, nar, je bogat kalijumom a kalijum je regulator krvnog pritiska. U 100 g nara ima 236 mg kalijuma. A na 100 g žira ima 300 mg kalijuma.

Definitivno žir ima ogromne količine minerala koji nam itekako nedostaju: gvožđe, kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, bakar, cink, mangan. Desetak minerala i to u popriličnom odnosu.

Dalje, žir u sebi sadrži negde oko 55-60 % ugljenih hidrata, oko 5.5% proteina, oko 5.5% masti. Znači žir je ispitan i ima sve izuzev vitamina. Ali, to se može kombinovati a to je ono što najviše voli ovaj profesor u penziji.

 

Brašno od žira

Znači Pavle Šojić je našao proizvod koji nema limita i to je ono što ga sada najviše i motiviše. Uvek sam nešto tražio, tražio, osećao sam nemir. I taj nemir u meni uvek je tražio da ja osvajam nešto novo. I u tome sada uživam.

Pored svega ostalog, Šojić danas proizvodi i brašno od žira.

Postoje mnogi korisnici koji traže da dobiju brašno bez termičke obrade. To su oni koji traže živu, sirovu ili presnu hranu. I oni traže da brašno bude samo do 40 stepeni termički obrađeno. Ja sam za takve korisnike ostavio žir na prirodno sušenje.

Sva ova  istraživanja uradio je sam. I ono što je najvažnije, sve svoje proizvode on konzumira prvi i to već duže vreme.

 

Ishrana je veoma važan aspekt zdravlja

Pavle šojić ima danas 86 godina, izuzetno je vitalan i radi svakodnevno i po 15h. Ne hranim se tako da bih 100 godina živeo, nego se hranim tako da bih zdravo umro.

Ishrana je kao što smo videli veoma važan aspekt zdravlja. Ali treba se baviti ishranom. Treba znati opšta pravila.

Ugljeni hidrati i krompir, oni traže različite enzime da bi došlo do varenja. I onda dolazi do sukoba u organizmu i zbog toga nastaju gasovi. Ishrana je važna ali treba znati i potrošiti unetu hranu. A treći faktor zdravlja je i dobar san. Pravilan san je terapija. Ako nemate 7-8h noćnog sna onda je to zlo veliko.

Ali ujutru u 6h mogu da ustanem da radim i ceo dan da nosim i tu nemam nikakvih problema.

Žir je mistični plod svetog drveta hrasta. Mističan je i zbog toga što ništa o njemu ni ne znamo. Ali pojedini drevni narodi su opstajali upravo zahvaljujući samo žiru. Danas je žir poznat u kuhinji južno koreanaca. U Americi takođe postoji mnogo specijalizovanih restorana koji služe hranu isljučivo i samo od žira!

 

Sir od žira – Žirko sir

Šta još može da se kombinuje u ishrani sa žirom? To je večna tema mog domaćina. Pavle je uspeo da odradi i jako ukusan sir od žira. Sir je klasičan: od 5 litara običnog mleka, dobije se 1 kg sira a žir kao dodatak dobro dođe.

On je veoma tvrd i kao takav se dosta teško konzumira. Mnogo je bolje da se izrenda a onda ga možete upotrebiti u bilo koju svrhu na primer, dodavanja u jelima. A vek trajanja žirko sira u ovakvom obliku, je jako dug.

 

Med od žira – Žirko med

Takođe probali smo i med i žir ili kako ga je on nazvao – Žirko med. I ovo je jako, jako, ukusno! Lepo se oseća nana u žirko medu. A to je eterično ulje pitome nane i vitamin C. Ne samo što je ukusan ovakav med sa žirom. Nego, dok ga probaš, preko receptora na jeziku, osećaš da je to sasvim prirodna stvar. Jedno blagostanje za organizam.

Mogućnosti žira su očigledno velike, a mogućnosti penzionisanog profesora mašinstva su, kako izgleda, još veće. On i sam kaže da ima pristojnu penziju od koje bi mogao dobro da živi. Ali, šta bijh ja drugo radio? Čitao novine, gledao televiziju ili rešavao ukrštene reči, kao drugi? Ne, moj unutarnji nemir mene tera da ja ovo radim. I u tom naporu da sve ovo svakodnevno radim, ja osećam veliko zadovoljstvo!

Znači umesto da uveče gledam tv emisije, ja posle 22h idem na spavanje. Ja ovo ne radim da bih zaradio. Ja radim zato što moj organizam meni traži da se radi i da bih zdravo živeo. Pa koliko ću živeti, videćemo.

Za sada, on uspeva da preradi oko 2 tone žira po sezoni. Moglo bi se to povećati i 10 puta, ali to je već ozbiljna kampanja i ozbiljna proizvodnja.

 

Gozba od plodova majke prirode u slavu žira

Sada smo na kraju današnje posete i ručak je na stolu. Ja sam tu imao problem, jer uopšte nisam prepoznavao nijedno jelo.

Prvo, tu je bila domaća supa od suvih vrganja. A onda vegetarijanska musaka od krompira, tikvica i dunja. Tu je i rusko testo, Peljmeni, od brašna od žira sa filom od mlevenog mesa.

Kiflice su takođe, od brašna od žira. I naravno, sir sa žirom. Stigli smo do deserta, to su palačinke. I one su, naravno od brašna od žira. A unutra je fil od žira i meda a preko toga šlag.

Sve je bilo jako ukusno. Sve zajedno to je bila prava gozba od plodova majke prirode, a sve u slavu žira.

 

Knjiga “Upoznaj sebe!“

Pavle Šojić se toliko posvetio žiru da je napisao i knjigu o ishrani, knjigu koju je nazvao “Upoznaj sebe!” Krenuo je u potpuno novu oblast, za šta mu je trebalo i vremena i stručnog usavršavanja. Ja sam dvadeset godina proveo proučavajući žir. Moja želja i namera je da još jedno dvadeset godina provedem ovako i da zaslužim penziju sa žirom. A posle toga, valjda će neko da preuzme da radi ovo što ja radim.

U stvari vi već iimate jednu penziju, ali želite još jednu da zaslužite. Ovo mi je više kao duhovna penzija, a ono mi je bila penzija koja mi je hranila telo. Sa ovom penzijom ću i dalje da hranim dušu.

Žir i Pavle imaju mnogo toga zajedničkog. To su jedinstveni produkti majke prirode! I jedan i drugi imaju veliki potencijal. Oni žele da nam kažu da treba da znamo šta jedemo, odakle to da uzmemo. I ono najvažnije, da treba da se više bavimo svojim životima.

U moderno vreme, čini nam se da je najbolje ono što je upakovano u sjajni papir. I ono što kupimo u super marketima. Ne učimo od svoje istorije, ne vrednujemo prirodna bogatstva našeg podneblja! A upravo to je ono što je sa velikim uspehom učinio i nastavlja da čini, Pavle Šojić.